Најстарије живо побратимство у Црној Гори склопљено је пре 160 година између српске породице Вељић из села Полице код Берана и муслиманске фамилије Аговић из Петњице. То побратимство, које и данас траје, настало је у немирним временима, у доба када су тим просторима владале Османлије, а братимљење између људи различитих вера осигуравало је заштиту, посебно у ратно доба. У Црној Гори и данас важи изрека:"И вук, ако се братими, неће учинити никоме зло." Чин братимљења између људи различитих вера, најчешће је пратила размена крви, у којој би будући побратими засецали руку и након тога испијали крв. На тај начин се успостављало вештачко, крвно орођавање. Братимљење између православаца, склапано је на другачији начин и обично је настајало у време племенских размирица и крвне освете, јер се њиме обезбеђивао мир у завађеним племенима.