Све до 30-их година прошлог века, Срби су у Будимпешти имали своју варош која се звала Табан, а коју су Мађари називали Рац варош, односно српска варош. Та варош је почињала од обала Дунава, тачно од чувеног моста краљице Елизабете и пела се уз брдо Гелерт у Будиму и ка будимској тврђави. Због низа кафана, малих тргова, уских улица са кућама у низу и степеништа која су водила до брда Гелерт, путописци су варош Табан називали српским Монмартром. Власник највеће кафане у Табану, "Код златног јелена" био је будимски адвокат Сима Игњатовић, брат српског књижевника Јакова Игњатовића. Та кафана је била стециште српских интелектуалаца тог доба, почев од Симе Милутиновића Сарајлије, преко Вука Стефановића Караџића до Милована Видаковића. Од свих српских кафана у Будиму та кафана је до данас једино остала сачувана у Табану.