Романија је планина разапета између камена и неба, колевка хајдука и гора која је у ратним и немирним временима људима била спаситељка, а у мирним хранитељка. Већ вековима људи са Романије живе од онога што им ова планина нуди, од шуме и сточарства. Брда и долови, кланци и јалаци, усеци и андраци, стрмоглави и јадиковци, вртаче и увале, сајвани и сурдупи, пећине и бездани, врлети и превоји, њиве и ливаде, све то има Романија. И зато је она више од планине. Због тога је и најопеванија планина у Босни и Херцеговини. Певали су о њој песници, народ, али и хајдуци - „Гором пјева млади Радивоје”. Дели Радивоја, Дели Татомира и Старине Новака, одавно више нема на Романији, али хајдучије још има. Савремени хајдуци на Романији отимају све што стигну, понајвише шуму. Имају своје јатаке у власти, где су им и харамбаше са којима деле плен.