„Напиши ми песму о завичају", рекао је Халид Бешлић Мирку Шенковском Џерониму, човеку који има и македонске и славонске крви, и жену из Бихаћа, али нема никакве везе са Романијом. О њој је слушао из Халидових прича. Бешлић није хтео да то буде нешто јефтино, типа "село моје завичају мио, где сам досад био!" Џерониму је споменуо топониме који га подсећају на младост и прву љубав. Али баш као што ни Драгиша Недовић није имао везе са Вишеградом, а написао је најлепшу песму о том граду, тако је и Џеронимо већ сутрадан имао спреман текст и песму о Романији.