„Ми изражавамо хипермодерне сензације које су међу лешинама, под отровним плиновима осетили војници" – писао је Милош Црњански у свом чувеном есеју „Објашњење Суматре". У другом Андрићевом тексту „Наша књижевност и рат" стоји: „ћутање је најбољи и најдостојнији израз нашег расположења". Трећи велики писац ове генерације, Растко Петровић мислио је: треба у рату пронаћи нову наду. Ово су три кључна аутора, али читаву једну књижевну генерацију трајно је обележило ратно искуство. Рат је изменио и приповедање о историји, донео нови начин књижевног изражавања, са њим су у српску књижевност ушли нови правци и књижевне форме.