Две планине у две државе, на мање од четрдесет километара удаљености ваздушном линијом. Са врховима од преко 2000 метара надморске висине. Два типа људи – Пивљани отворени попут дурмиторске цесте и Зеленгорци ћудљиви и повучени. Имају макар једну сличност – и једни и други живе сами на овим планинама. Мештана готово да нема, али има туриста. На Дурмитору у већој мери, док је Зеленгора више дивља па смо до њених забачних катуна морали коњима. Ко су Пивљани који се никуда не журе, а ко живи у катунима на Зеленгори? Шта су бијеле ноћи? Какав је поглед на дурмиторско Седло, а како је разгледати Зеленгору из седла?