U spomen Velikom ratu – Poetika heroika, 12. epizoda (2005)
Prvi svetski rat je svojom traumatičnošću promenio poimanje stvarnosti i života, što je na poseban način odjeknulo u svesti pesnika. Svet koji je u rat ušao iz perioda bel epok-a, napustio ga je preneražen sopstvenim iskustvom. U srpskom društvu ovaj rat je izazvao velike potrese, ali i različite reakcije, pa je pesnička svest na njega odgovorila dvojako. Ona ga je obeležavala i glorifikovala u skladu sa zvaničnom političkom prezentacijom, dok ga je, s druge strane, videla i kao centralnu vododelnicu srpske istorije. Pri tom, najistaknutiji srpski pesnici, i oni koji ističu imperativ herojskog podviga i neophodnost žrtve, i oni koji iskazuju kritički odnos prema ratu ili se usredsređuju na individualne ljudske sudbine u njemu, uverljivi su u tim svojim (re)vizijama rata. Oglašavaju se i izrazito prigodni pesnici u čijim stihovima se ogleda potpuna utilitarizacija poezije u službi zvanične politike.