"Jedna od najstarijih i najdostojanstvenijih hipoteza...“ pisao je Fridrih Niče u 19. veku o duši, a negde u 4. veku pre nove ere Aristotel je zapisao "Istraživanje duše bismo s pravom mogli staviti na prvo mesto“. Za razliku od Platona koji se brinuo o besmrtnosti duše, Aristotel je o duši govorio kao o nematerijalnom formalnom načelu koje telu i telesnom daje oblik. O duši ovde i sada, o njenom oblikotvornom svojstvu za život, ne za smrt. Od tada do danas, o duši se razmišlja u filozofskoj, religijskoj, umetničkoj i psihološkoj ravni. Takođe i nauka daje svoj doprinos razmišljanju o duši.