Oni Drugi, oni koji prate, posmatraju, slažu se ili se ne slažu, vrednuju ili kritikuju, slede... publika. Novo izdanje Časa anatomije posvećujemo fenomenu publike bez koje se ne može zamisliti nijedna ljudska aktivnost. U privatnom ili, češće, javnom prostoru, potreba za publikom stara je koliko i želja za stvaralaštvom i akcijom. Španski esejista i filozof Ortega i Gaset zabeležio je u jednom svom tekstu iz 1916. godine: “Piscu je, da bi sabrao svoje nepore, neophodna publika, kao što je tečnosti neophodna čaša u koju se sipa“. Ovo svedočanstvo organske veze između stvaraoca i publike zajedničko je ne samo piscima već i svim ostalim akterima u nekom procesu stvaranja. Priča o publici takođe je i priča o sociokulturnom kontekstu koji publiku formira.