Sokratovo "Znam da ništa ne znam“ zapravo je apologija znanja, uslov potrage za saznanjem i put ka istini. Mišel Fuko tvrdio je da je znanje moć a psihoanalitičar Žak Lakan je ukazao na "strast za neznanjem“. Novo izdanje Časa anatomije analizira fenomen saznanja, jednu od ključnih oblasti filozofskog ispitivanja ali uvek u kontekstu epohe i vremena. Gde je saznanje, tu je i istina a put do istine posredstvom znanja komplikovan je i često opasan. Kada Žak Lakan govori o strasti za neznanjem govori o ignorisanju i potiskivanju znanja koje želi biti zaboravljeno. Ali, najpre mora biti osvojeno. Renata Salecl, filozofkinja i sociološkinja u knjizi/studijio nekim ključnim pojavama savremene epohe koju je nazvala upravo po Lakanovoj sintagmi, donosi preciznu analizu modernog doba upravo u kontekstu znanja i spoznaje. Šta znamo danas u eri postistine i virtuelne tehnologije, kako dolazimo do saznanja i zašto neka saznanja potiskujemo?