Породичне оазе грађанске Србије: Породица Настасијевић, други део

Браћу Живорада, Момчила, Светомира и Славомира људи су доживљавали као целину, као Настасијевиће. Они су немали број пута заједно стварали, али су се сви слагали да је покретачка и духовна снага породице ипак била само у једном од њих, у Момчилу Настасијевићу. Без обзира што је стваралаштво Момчила Настасијевића данас прихваћено и изузетно цењено, о њему се и даље говори као о загонетном песнику. Момчило Настасијевић умире 13. фебруара 1938. године изнурен дужим боловањем у четрдесет четвртој години. Потпун увид у опус био је могућ тек после његове смрти, када је трудом Момчилове породице и пријатеља 1939. године објављено прво издање сабраних дела: Песме, Ране песме и варијанте, Хроника моје вароши, Из тамног вилајета, Ране приче, Драме, Музичке драме, Мисли и Есеји.