Мементо: Владета Јеротић

Од младих, неискусних људи често се тражи да рано донесу одлуке, које би одредиле њихов пут ка будућности и личној афирмацији. На таквим животним прекретницама догоди се тренутак, који неки виде као провиђење, док га други не препознају. Осврт на једно сећање нашег великог психијатра и антрополога Владете Јеротића управо казује о начину на који је он одредио свој радни век, описујући мотиве који су га одвели науци о душевном у човеку. У томе, незаобилазан је и став о психијатријској доктрини уопште.