Riznica - Knjiga i pisac u Vizantiji
„Pred svitanje 29. maja 1453, Turci su prodrli u Konstantinopolj. U toku dana je u grad ušao i sultan Mehmed II. Vizantijsko carstvo, nekada najmoćnija država Sredozemlja prestala je da postoji. Od tada su prohujali vekovi. Na teritoriji vizantijskih gradova podignuta su nova zdanja. Porušene su stare crkve i palate, a rastočene vremenom, propadale su i zidine tvrđava... Razvejana je u prah razjedena zubom vremena civilizacija koju su oni izgradili... I kako je moguće da obnovimo hiljadugodišnju istoriju na osnovu ikona i pehara, slepljenih iz delova u arheološkim laboratorijama? Međutim vreme nije toliko surovo... Vreme ne čuva samo predmete i delove predmeta, već čuva i nepovratni glas minulih vremena. Vreme čuva knjige. Da nema knjiga, mi ne bismo znali ništa ili skoro ništa o ljudima koji su izgradili Vizantijsko carstvo ili koji su zbog njega postradali... Onaj koji želi čuti glas prošlosti mora se pre svega vratiti staroj knjizi.“ (Aleksandar Petrovič Každan) Istaknuti vizantolog profesor A. P. Každan (1922, Moskva - 1997, Vašington) dobro je primetio da su rukopisne knjige odavno izgubile svoga čitaoca ali sada dobijaju novoga, itekako zainteresovanog, a taj novi čitalac je istraživač. Trenutno se procenjuje da je sačuvano oko 40 hiljada vizantijskih rukopisnih knjiga koje su rasejane po svetu. U današnjoj „Riznici“ povodom izlaska iz štampe dela A. P. Každana "Knjiga i pisac u Vizantiji", govori prof. dr Radivoj Radić, Filozofski fakultet u Beogradu, šef Katedre i seminara za vizantologiju.
