Privredna istorija Srbije: Nezdrav kamen (SZJ)

Sredinom 19. veka, do otvaranja Topolivnice u Kragujevcu, ugalj u Srbiji nije imao nikavu vrednost. Čobanin iz sela Senje kod Despotovca Lazar Pandurović je čuvajući svinje naišao na rasute komade sjajno - crnog kamena koji mu se slučajno zapalio. Kako pravi kamen ne gori nazvali su ga Nezdrav kamen. A bio je to kameni ugalj visokog kvaliteta. Tako je 1853. otvoren rudnik Senje. Sledećih nekoliko decenija rudarsto u Srbiji doživeće veliki uspon zahvaljujući rudarskom zakonu usvojenom 1866. godine. Ta grana privrede dovešće u Srbiju niz stranaca: Ignjata Bajlonija, Franju Fšetečku, Jovana Apela, Samuila Minha, Đorđa Vajferta. Pred Prvi svetski rat u Srbiji je aktivno radilo 174 rudnika. U to vreme srpski rudnici proizvodili su sve vrste ruda. Izuzev soli.