Dušan Kovačević svedok je svakog vremena. Sve je video, čuo, odživeo. Mnogo toga ispričao je onima koji znaju da ga čuju i tumače. Svojim raskošnim talentom dao nam je mogućnost da razumemo i prepoznamo našu svakodnevnicu. Sa Dušanom Kovačevićem razgovaram već drugi put, pokusavajući da doprem do suštine njegovih poruka. On poručuje, a na nama je da tumačimo i razumemo. Nedavno je u Zvezdara teatru, na čijem čelu se nalazi, prikazana njegova drama "Udovica živog čoveka". On servira čisto nasilje u jednoj porodici, a na gledalištu je da ga prepozna, i to ne samo na sceni, već i u svakodnevnom životu. Kovačević nas uči da prepoznamo. Meri svaku rečenicu, a pitanje koje lebdi u vazduhu je koliko ima "udovica živog čoveka". Kao u predstavi, sve je savršeno spakovano, često duboko unutra, i zacementirano. Tu i tamo pojavi se u likovima njegovih junaka. Dušanu Kovačeviću u životu ništa nije bilo smešno.