U listu “Politika” naišla sam na delove dnevnika oca akademika prof. dr Vladete Jerotića, neuropsihijatra, koje je priredila prof. dr Irena Arsić, koja je sa svojom porodicom na čelu zaostavštine jednog od najumnijih ljudi naše sredine. Njen suprug Nenad Arsić naslednik je svih autorskih prava Vladete Jerotića i zajedno su me primili u stanu u kome je živeo, pisao i lečio Vladeta Jerotić. U tom netaknutom ambijentu, u kome je sve onako kako je bilo dok je doktor Jerotić tu živeo, saznajem detalje života stvaranja, bolesti i kraja jednog od najumnijih ljudi kod nas. Čujem ono što nisam znala, iako sam ga dobro poznavala. Saznajem deo njegove intime i upoznajem ljude koji su mu bili najbliži. Moju pažnju privlači neverovatna sistematičnost u svemu što je radio i mera sa kojom je sve to sam sređivao i u svom stanu postavio. Kamera prvi put ulazi u njegovu radnu sobu. Čitav jedan život je tu. Retko ko je poznavao Vladetu Jerotića. On je savetovao, govorio, usmeravao i pokazivao izlaze iz duševnih teskoba.