Bilo je potrebno mnogo godina da Srđan Krstić ispriča svoju priču, a meni da se potsetim naših susreta u Americi gde je lečen od teške bolesti. Srđan Krstić nas uči introspekciji - to je kada se čovek okreće sebi i sa distance objektivno ulazi u sopstvenu dušu. On to čini sa neverovatnom objektivnošću, jer svoju ispovest daruje onima kojima je teško. Njegovo kazivanje je istinito i dokumentovano. Sam govori da nije uvek bio u svemu što mu se događalo i kada mu je izrečena dijagnoza koja nikoga ne ostavlja hladnim i razumnim. U razgovoru on priča baš sve šta je bilo. Danas je sve to iza njega, jer kako poručuje - iz bolesti se mora i izaći.