Potisnuti modernim vremenima i industrijskom proizvodnjom mnogi stari zanati su nestali. Na prste se mogu nabrojati majstori koji ih čuvaju. Veština u obradi prirodnih materijala na tradicionalan način, nasleđe je Srbije od neprocenjivog značaja. Na neke majstorske veštine podsećaju muzejske postavke, a etnolozi rade na prikupljanju i sistematizaciji zbirki predmeta i alata vezanih za nekadašnje radionice u kojima su radili nosioci kalfenskihi majstorskih pisama. Da se ne zaborave, ali i da se neguju stari zanati put je ka čuvanju kulturnog nasleđa i tradicije. Majstori su, da bi otvorili sopstvenu radnju, morali da završe zanat i dobiju diplomu. Kalfenskim i majstorskim pismom ponosili su se, a to svedočanstvo u radnji je uvek bilo na vidnom mestu.