Bane Vidaković prvak Narodnog pozorišta u Beogradu i odnedavno penzioner, dočekao je Tanju Peternek u dvorištu kuće koju iznajmljuje na Crvenom krstu. I tu gde kako kaže "njegove gazde još ne dozvoljavaju da na tom mestu nikne još neka zgrada" glumac je govorio o jednoj kući na Dorćolu u kojoj je živeo dok na njenom mestu nije nastao soliter. Govorio je o mama Grozdi koja je gajila ruže i čija bezrezervna ljubav mu je mnogo značila, o upisu na glumu na nagovor Borisa Komnenića. Prisetio se osamdesetih godina u Beogradu i vremena kada je droga ušla u generaciju kojoj je pripadao, govorio je sa tugom o mnogima koji su joj podlegli i odluci da prestane u kojoj mu je bez pitanja njegova majka kuvala supe i presvlačila preznojenu posteljinu, o životu od tada i tome koliko je ponosan na svoju decu.