Dan u kome je Ana Stanić dobila nagradu Udruženja pop, rok i džez muzičara počeo je na Ušću, šetnjom i prisećanjem na dane odrastanja u novobeogradskim blokovima devedestih godina koje su bile teške, o roditeljima koji su je uvek podržavali, a u studiju na probi govorila je o časovima violine i profesorki koja se ljutila zbog žuljeva od električne gitare koju je vežbala, o karijeri u grupi Mobi Dik, o odluci da li će investirati ušteđevinu u gliser ili u samostalni CD, o Peci Popoviću koji je podržao prve pesme koje je objavila, o spotovima devojke sa gitarom o kojoj su svi pričali.