Čas anatomije: Kraj filozofije?

"Da bi živeo sam, čovek mora biti životinja ili Bog, kaže Aristotel. Nedostaje treći slučaj: valja biti i jedno i drugo – filozof“. Ovaj Ničeov aforizam iz knjige "Sumrak idola“ zapravo sublimira njegovu ideju o apolonskom i dioniskom i dalje, o filozofu kao jedinstvu ova drva principa. Takođe, implicira i ideju sukoba, tenzije, kroz jedinstvo suprotnosti. U svakom slučaju, filozof je za Ničea biće visine "dobrovoljni život usred leda i na visokim planinama, traganje za svim stranim i dostojnim upitnosti u ljudskom postojanju“. Hiljadama godina, bez obzira na razvojni put filozofije, njene različite, ponekad suprotstavljene škole mišljenja i metodologije, filozofija je bila i ostala humanistička disciplina koja traga za mudrošću kroz istinu, dobro i lepo. Sve su ove kategorije prošle kroz različite interpretativne i misaone koncepte sve do naših dana post-izama ali bez sumnje figuriraju kao uslov opstanka čovekove civilizacije.

2024

Režiser/ka:

Čas anatomije

Učitelji su i učenici, umetnici su i kritičari, akteri na kulturnoj sceni su istovremeno i analitičari te scene. Čas anatomije, emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju „duh jednog vremena".

2024