Čas anatomije: Gde će nam duša

"Jedna od najstarijih i najdostojanstvenijih hipoteza...“ pisao je Fridrih Niče u 19. veku o duši, a negde u 4. veku pre nove ere Aristotel je zapisao "Istraživanje duše bismo s pravom mogli staviti na prvo mesto“. Za razliku od Platona koji se brinuo o besmrtnosti duše, Aristotel je o duši govorio kao o nematerijalnom formalnom načelu koje telu i telesnom daje oblik. O duši ovde i sada, o njenom oblikotvornom svojstvu za život, ne za smrt. Od tada do danas, o duši se razmišlja u filozofskoj, religijskoj, umetničkoj i psihološkoj ravni. Takođe i nauka daje svoj doprinos razmišljanju o duši.

2024

Režiser/ka:

Čas anatomije

Učitelji su i učenici, umetnici su i kritičari, akteri na kulturnoj sceni su istovremeno i analitičari te scene. Čas anatomije, emisija Redakcije za kulturu koju uređuju Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac a koju je rediteljski uobličio Filip Čolović, nastoji da analizira i osvetli anatomiju aktuelnog javnog kulturnog prostora. Kroz razgovor u studiju, esejistički i kritički pristup, na jednom mestu ukrštaju se stavovi, predstavljaju planovi, tumače pojave koje formiraju i odražavaju „duh jednog vremena".

2024