Počela je u 18. veku Deklaracijom o pravima čoveka i građanina, konačni pravni okvir dobila u 20. veku 1948. Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima. Priča o borbama za ljudska prava, međutimn, do danas nije ispričana. Emancipatorski pokreti za prava pojedinca, kolektiva, naroda, država, tokom prošlog veka preneli su efekte svog delovanja i na kulturu i umetnost. Aktuelni 21. vek sa svojim brojnim "izmima“, postistinom, postistorijom a neki teoretičari tvrde i postdemokratijom, čini se da je zakomplikovao celu tu priču njenom instrumentalizacijom i donekle ideologizacijom. O ljudskim pravima se govori neprestano i s različitih ideoloških, kulturoloških, političkih, nacionalnih pa i klasnih platformi te se postavlja pitanje da li borba za ljudska prava ulazi u jednu rizičnu zona koja, insistirajući na ideji i praksi ljudskih prava u gotovo svim oblastima čovekovog života, istovremeno ih relativizuje i poništava.