Riznica - Vuk Branković
"Oslanjanjem na nepouzdano epsko sećanje i iskrivljen doživljaj davnih vremena, negovan je mit o najvećem srpskom antiheroju, koji traje do današnjih dana. Vuk Branković, jedna od najznamenitijih ličnosti srpske srednjovekovne istorije, ostao je zapamćen do naših dana, ali iz sasvim pogrešnih razloga. Njegovo ime postalo je simbol prevrtljivosti, nacionalnog izdajstva i nevere...", piše naš današnji sagovornik prof. dr Marko Šuica. Vuk Branković (1345-1397) srpski velikaš koji je, pored kneza Lazara, bio najznačajnija politička figura Srbije u drugoj polovini XIV veka, sin je sevastokratora Branka Mladenovića, koji je, u doba Dušana Silnog, upravljao Ohridom. Oženjen ćerkom kneza Lazara Marom. Posle Kosovskog boja, u kome učestvuje, 1389. opire se turskom vazalstvu (na šta je knjeginja Milica pristala odmah posle propasti vojske na Kosovu) sve do 1392. godine, kada Skoplje pada pod tursku vlast. Veći deo njegove države biva zauzet, uključujući i Prištinu, do 1396.godine. Osmanlije zauzimaju državu Vuka Brankovića, a njega odvode u zarobljeništvo, gde i umire. Najveći deo teritorija Vuka Brankovića zauzima njegov rođak knez Stefan Lazarević, a strateški bitna mesta Osmanlije ostavljaju sebi, dok, mala oblast, sa sedištem u Vučitrnu ostavljena je na korišćenje supruzi Mari i sinovima. Gost ovonedeljnje "Riznice" je dr Marko Šuica, vanredni profesor Filozofskoog fakulteta u Beografu, Odeljenje za istoriju, autor knjige "Vuk Branković-Slavni i velmožni gospodin".
