Великани: Бранислав Нушић

„Родио сам се, започео је Нушић "Аутобиографију", у једној старој кућици, у близини Саборне цркве... Бабица је, крепећи се румом, објавила да је дете које се родило женско. Мој отац пљуну, почеша се иза уха и опсова нешто ружно што ја нисам разумео, не познајући још довољно матерњи језик. Доцније сам сазнао да је мој отац био један од напреднијих људи, те је ужасно мрзео остатак варварског обичаја: давање мираза уз девојку".