Pravac 202 – Bermudski trougao samopouzdanja, emocija i subjektivnosti

Teorije zavere, pseudoinformacije i lažne vesti oduvek su deo ljudske civilizacije, u različitim oblicima. Pojave i događaje koje utiču na nas a kojima ne razumemo tačan uzrok, skloni smo da „objasnimo” raznim pričama i pripovetkama, mitovima, teorijama, za koje je zajedničko razmišljanje „ima tu nečega” i „istina je negde tamo”. Da li su ljudi sa zelenim očima vanzemaljci, ima li na Zemlji tajnog društva ljudi-guštera, da li su ptice životinje ili predajnici? Većina će na ova pitanja odgovoriti odrično uz osmeh, međutim, postoje one teorije u koje poveruje i po njima postupa deo ljudi, a mogu napraviti i štetu, ako ništa, za kritičko mišljenje i objektivnost budućih generacija. Niko od nas nije imun na zamke pogrešnog logičkog zaključivanja niti može bez ijedne emocije da reaguje na vesti; važno je prepoznati kada radoznalost i realna mala količina informacija koje imamo počinje da zamagljuje naše rasuđivanje o stvarnim dešavanjima. U ovome će nam pomoći naši sagovornici, koji svaki iz ugla svoje struke nudi alate koji nam pomažu da što objektivnije sagledamo dostupne informacije, naučne konsenzuse, nova saznanja ali i prirodne zakone koji nisu promenljivi. Autor kratkog priručnika „Kako izaći na kraj sa teoretičarima zavere“, bečejski profesor filozofije Ivan Kovač, sa tamošnjim gimnazijalcima predano radi na rasvetljavanju mitova, razvijanju kritičkog mišljenja i borbi protiv teorija zavere. Pričao nam je kako izgledaju njihovi časovi logike i koje alate za promišljanje im nudi, kao i o priručniku koji nudi više načina diskusije sa onima koji nas ubeđuju u svoje istine kao jedine tačne. Psiholog, pedagog i psihoterapeut u niškom centru „Psihonega” Stevan Stanojević, govorio je o mehanizmima koji se dešavaju na emotivnom a potom i kognitivnom nivou kada na nas utiče neka pseudoinformacija, plaši nas ili potvrđuje ono što smo u svom mehuru činjenica „već uhvatili”. Tehnolog prehrane i hemičar Milan Lukić iz Kruševca govorio je o onom delu lažnih informacija koje ulaze u domen marketinga i sticanja profita, izazivajući strah i utičući na našu uplašenost za sopstveno zdravlje, na primeru „sode bikarbone bez aluminijuma”. Fizičar i viši naučni saradnik na Institutu Ruđer Bošković u Zagrebu dr Saša Ceci, ukazao nam je na one bizarne i zabavne, reklo bi se uglavnom benigne teorije zavere koje su metaforične u svom tumačenju, ali i one štetne, koje polarizuju društvo i unose ozbiljne pometnje u zdravu dozu kritičkog promišljanja i objektivnosti, stvarajući društveno okruženje u kom se kriza poverenja instrumentalizuje za lične ili grupne ciljeve. Čućete i šta su anketirani građani rekli o ovoj temi.