Poslednja oaza (1983)

Kada se u proleće jata ptica vraćaju s dalekog juga, preleću urbane prostore koje stvara čovek, da se nepogrešivo, bez kompasa i geografske karte, nađu izvan domašaja civlizacije. U ovoj oazi ih ima preko tri stotine vrsta. Ima tu i druge divljači. Pune tri godine skrivenom kamerom, jer je ovde čovek nepoželjan, beležena su rađanja, borbe, ljubav i smrt stanovnika oaze. Taj čudni svet divljine, u kome prirodni zakoni neverovatno podsećaju na ljudske norme i ponašanja, pored stalnog uništavanja, obnavlja se i živi.