Kristina Đuković: Lajka

Godine 1957, 3. novembra, kada je Lajka lansirana u svemir, dečak Mihailo, radio-amater zvani Soko, zamišljao je da putem radio-signala može da stupi s njom u vezu. Proračunavao je kada Lajka može biti iznad Beograda, potpuno nesvestan njene sudbine. Dok pratimo njegove dnevničke beleške, uporedo ide Lajkina životna priča, koje se ona priseća u malom svemirskom brodu – kapsuli u koju su je smestili. Ona je, takođe, nesvesna toga šta joj se događa, sve dok izvesnost njenog kraja ne postane za nju surova realnost. Ove dve uporedne „dečje” priče govore nam o naivnosti i nevinosti s kojom i deca i životinje ulaze u svet, o lepoti njihovog doživljaja života, njihove duhovne čistote, u kontrastu sa realnim svetom koji nimalo ne liči na njihovu sliku tog istog sveta.