Skender Kulenović govori svoju pesmu „Stojanka majka Knežopoljka“

(Bosanski Petrovac 2.septembar 1910-Beograd 25 januar 1978.) Postoje , tako, neki stvaraoci kojima je dosta da napišu jedno delo i da ostanu zauvek hvaljeni,zapamćeni i potšvani. Ne vole oni uvek baš to, žaleći što je to jedno, iako grandiozno delo, zasenilo sva ostala , koja oni, možda , smatraju i vrednijima i značajnijima. Skender Kulenović nije tako mislio.Znao je on da njegova STOJANKA MAJKA KNEŽOPOLjKA nije samo poema o stradanju jednog , srpskog naroda od zločinačke, ustaške ruke, nego da i Stojankini sinovi Srdan, Mrđan i Mlađan, u drugim vremenima i na drugim prostorima dobijaju druga imena, veru, rasu i naciju. Zato je Skenderova Stojanka bila, jeste i ostaće simbol svih majki čija deca bivaju žrtve zločinačkih ideja i pokreta.