Moja lepa Srbija – Zrenjanin, 2. deo

Kada su četiri konja debela krenula preko Begeja, jedan je pegavi čilaš, kopitom tako ljutito udario u kamen da su se zvezde nad Banatom uskomešale kao svetleće đinđuve u božićnoj kotarici. Begej se tada talasasto nasmešio i mirno pošao ka Tisi, a grad Petrovgrad, prvinom veliki Bečkerek a potonji Zrenjanin, veselo je namignuo banatskoj luni. Pravo je kazati, grad na Begeju. Zato što je Begej stariji od Zrenjanina. Pominje se u 12. veku, dva veka pre pominjanja grada. Iz večeri u veče, gradska kuća otvara svoje ružičasto-zelene oči. Gospodari tragom uz sasluženje krasnih zgrada pozorišta, muzeja, biblioteke i katoličke katedrale. Put juga, pružila se Ulica Aleksandra Karađorđevića, gradska promenada.