Tražeći jedan potpuno drugačiji intervju, na pisaćem stolu čoveka novog zanimanja, ugledam kao dekoraciju borbeni avion na postolju. Tog momenta ja znam da imam priču, ali ne onu po koju sam došla. Upoznajem Vladana Đukića, profesionalnog pilota koji je sleteo na zemlju onda kada su mu se raspršili svi ideali, zanesenost, neverica i sve zablude. Danas je on na čelu jednog preduzeća gde su stvari mnogo jasnije. Prethodno zanimanje bilo je više vezano za ivicu života i smrti, a kod sadašnjeg radnog mesta sve je definitivno već rečeno - nema ispravke niti korekcije. Vladan Đukić me vodi na aerodom - sa njim izlazim na pistu. Sa te piste poletao je bezbroj puta. Tu su mu sećanja jaka, emocije prisutne i na momente se seća, a na tren želi i da zaboravi. Njegova priča je priča o svemu što se dogodilo i o svemu što čini jedan bogat život u kome se može leteti, a može se i opstati i gde mašti više nema mesta. Vladan Đukić danas je direktor svih najvećih beogradskih grobalja.