Tokom snimanja Titovog Plavog voza u Topčideru, ugledala sam jedan napušten vagon, potpuno skrajnut. Ne znam šta je i čemu pripada. Zarastao je u travu, izmaknut od hangara gde se kočoperi Plavi voz. Ljubaznošću Milana Budimira, čuvara Plavog voza, saznajem više o izmeštenom vagonu jedne stare kompozicije. Ulazeći prvi put u taj napušteni vagon, nailazim na prašnjavi ambijent jednog starog vremena, gde se krije mesto i važan datum srpske istorije. Milan Budimir pokazuje sve ono što je nekada bilo i što može da svedoči o istoriji jedne zemlje. Ovaj izdvojeni vagon upozorava na naše zaborave, nemar, i poziva na naknadna sećanja. Da smo negde drugde, sigurna sam da bi ovaj vagon postao mesto gde bi dolazili posetioci da vide istorijsko mesto.