Doajen srpskog glumišta Svetozar Cvetković je za početak razgovora, kao prvu lokaciju, odabrao Dunav stanicu, mesto u blizini stana gde je odrastao, koje pamti po brižnim roditeljima i podelio je sećanje na operacionu salu kada je kao dečak prisustvovao operacijama koje je izvodio njegov otac, ali je govorio i o tome zbog čega je odustao od studija medicine. Šetnja po mestima koja su obeležila njegovo odrastanje je nastavljena kroz park u Profesorskoj koloniji gde je govorio je o mlađem bratu, o prijateljstvu od malih nogu sa Vladom Divljanom, o tome zašto su osamdesete bile najbolje godine života njegove generacije, o prijateljstvima za ceo život, o Margiti Stefanović iz EKV-a....