Romanija je planina razapeta između kamena i neba, kolevka hajduka i gora koja je u ratnim i nemirnim vremenima ljudima bila spasiteljka, a u mirnim hraniteljka. Već vekovima ljudi sa Romanije žive od onoga što im ova planina nudi, od šume i stočarstva. Brda i dolovi, klanci i jalaci, useci i andraci, strmoglavi i jadikovci, vrtače i uvale, sajvani i surdupi, pećine i bezdani, vrleti i prevoji, njive i livade, sve to ima Romanija. I zato je ona više od planine. Zbog toga je i najopevanija planina u Bosni i Hercegovini. Pevali su o njoj pesnici, narod, ali i hajduci - „Gorom pjeva mladi Radivoje”. Deli Radivoja, Deli Tatomira i Starine Novaka, odavno više nema na Romaniji, ali hajdučije još ima. Savremeni hajduci na Romaniji otimaju sve što stignu, ponajviše šumu. Imaju svoje jatake u vlasti, gde su im i harambaše sa kojima dele plen.